Niš rebellion (1841)

The Niš rebellion (Cyrillic: Нишка буна) was a short-lived Christian uprising (5–26 April 1841) that broke out in the Ottoman nahiya (sub-districts) of Niš, Pirot, Vranje and Toplica, today in Serbia. It was led by Miloje Jovanović and Nikoča Srndaković Srndak.[1][2][3] The rebels had support for their actions from Principality of Serbia,[4] though, the rebellion was known at that time as Bulgarian revolt.

In modern Serbian historiography it is known as Serbian revolt,[5] while in Bulgarian historiography as Bulgarian, which is how it was called by the contemporaries of the event.[6][7][8][9][10]

It was a rapid, large and forceful rebellion, relatively unexpected to the Ottomans, with great combat successes.[11] During the rebellion, the Ottomans burnt down 120 villages in Niš and 104 in Leskovac.[12] 10–11,000 people fled to the Principality of Serbia; the Ottoman government appealed for their return.[13]

See also

References
  1. Група аутора (1995). Енциклопедија Ниша, Историја. Ниш: Градина.
  2. Stojančević, Vladimir (2006). "Ustanak 1841. godine u Jugoistočnoj Srbiji". Narodni muzej Leskovac. Cite journal requires |journal= (help)
  3. Stojančević, Vladimir (1971). "Sudbina vođa Niško-leskovačkog ustanka u Srbiji 1841/1842". Leskovački zbornik. Narodni muzej Leskovac. XI.
  4. Stojančević, Vladimir (1971). "Sudbina vođa Niško-leskovačkog ustanka u Srbiji 1841/1842". Leskovački zbornik. Narodni muzej Leskovac. XI: 67.
  5. Dusan T. Bataković, The Foreign Policy of Serbia (1844-1867): IIija Garašanin's Načertanije, Institut des etudes balkaniques, 2014, ISBN 9788671790895, p. 111.
  6. There was also considerable unrest among peasants in the Danubian Principalities, and in 1841, three separate uprisings in Bulgaria. The Bulgarian 1841 uprising at Nish, on the Serbian frontier, was especially serious. For more see: Robert Justin Goldstein, Political Repression in 19th Century Europe, Routledge, 2013, ISBN 113502670X, p. 173.
  7. Sandra Halperin, War and Social Change in Modern Europe: The Great Transformation Revisited, 2004, Cambridge University Press, ISBN 9780521540155, p. 345.
  8. Vladimir Stojančević (1988). Serbia and the Bulgarians, 1804-1878. Просвета. стр. 126: Избио велики народни устанак 1841 године у бугарским крајевиRма на територији видинског пашалука, кнез Михаило није могао помоћи, као што није помогао ни устанак српског становништва у крајевима нишког санџака. ... У јавности овај устанак је познат као буна хришћана, и премда је то био оружани антитурски покргт и српског и бугарског становништва..., убрзо се у Европу одомаћио назив „бугарска буна".
  9. Ottoman Bulgaria in the First Tanzimat Period — The Revolts in Nish (1841) and Vidin (1850) Mark Pinson, Middle Eastern Studies, Vol. 11, No 2 (May, 1975), pp. 103-146.
  10. Jeffrey S. Dixon, Meredith Reid Sarkees, A Guide to Intra-state Wars: An Examination of Civil, Regional, and Intercommunal Wars, 1816-2014; Correlates of war series; CQ Press, 2015, ISBN 1452234191, p. 257.
  11. Mirčetić 1994, p. 92.
  12. Ekmečić 1989, p. 327.
  13. Бојана Миљковић Катић (10 January 2014). Пољопривреда Кнежевине Србије : (1834-1867): Agriculture of the Principality of Serbia (1834-1867). Istorijski institut. pp. 269–. ISBN 978-86-7743-106-8. Нишке буне 1841. године, када је у Србију пребегло око 10–11.000 људи и када су османске власти тражиле њихово враћање у постојбину.709 Од овог правила одступало се ретко, најчешће под политичким притиском. Да би се ...

Sources
This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.