Andra Gavrilović

Andra Gavrilović
Andra Gavrilović
Born	Андра Гавриловић; July 11, 1864; Svilajnac, Principality of Serbia
Died	February 24, 1929 (aged 64); Belgrade, Kingdom of Yugoslavia
Nationality	Serbian, Yugoslavian
Occupation	historian, historian of literature, writer and diplomat

Andra Gavrilović (Serbian: Андра Гавриловић; 11 July 1864, in Svilajnac, Principality of Serbia – 24 February 1929, in Belgrade, Kingdom of Yugoslavia) was Serbian historian, historian of literature, writer and diplomat.

Cover of Istorija srpske i hrvatske književnosti (1910) by Andra Gavrilović.

He also specialized in works of Dositej Obradović.[1]

Gavrilović disagreed with opinion of Jovan Tomić that figure of Djemo the Mountaineer was based on Jegen Osman Pasha. In his polemic work 'Who wasn't Djemo the Mountaineer, correction of someone's literary-historical mistake' (Serbian: Ко није био Ђемо Брђанин, исправка туђе литерарно-историске грешке).[2] he emphasized that Djemo was in fact Albanian nobleman Gjin Muzaki because he assumed that Serbian epic poetry about struggle between Marko Kraljević and Djemo the Mountaneer was based on real struggles between Prince Marko and Muzaka family from Albania.[3]

According to Andra Gavrilović the figure of Vuča General is based on Tanush Dukagjin, a member of Dukagjini noble family from Albania.[4][5]

References

"Izraz" (7–8). Hrvatska naklada. 1989: 27. Andra Gavrilović, jedan od vrednih radnika na proučavanju istorije srpske književnosti, zaslužan za bliže poznavanje Dositeja i njegovog doba, uzeo je u odbranu Dositeja Cite journal requires |journal= (help)
"Letopis Matice srpske". Letopis Matice Srpske. 211 (16). 1902.
Karadžić. Belgrade: Štamparija Mate Jovanovnića. 1900. p. 26.
Stanoje Stanojević, Dušan J. Popović (1937). "Sitni prilozi". Glasnik. 10: 213. Спомињемо, по дужности, раније још нагађање А. Гавриловића у чланку Историјска се- ћања у неким нар. песмама о Краље- вићу Марку (Глас СКАк. 1*\Ш1), по коме је: „Вуча џенерал Танусије (Та- нуш), родоначелник Дукађина, којисе зове још и Вуно и Вуко...
Srpska akademija nauka i umetnosti (1900). Glas. 58–60: 134. Идући у мислима тим правцем, сусрећемо се с родоначелником Дукађина, познатим нам већ Тану- сијем, који се зове још и Вуно или Вуко1 и који је у Задрим.ьу био западни сусед Вукашннова Призрена. Овај Латинин ВукоCS1 maint: untitled periodical (link)

This article is issued from Wikipedia. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.

[1] "Izraz" (7–8). Hrvatska naklada. 1989: 27. Andra Gavrilović, jedan od vrednih radnika na proučavanju istorije srpske književnosti, zaslužan za bliže poznavanje Dositeja i njegovog doba, uzeo je u odbranu Dositeja Cite journal requires |journal= (help)

[Letopis-2] "Letopis Matice srpske". Letopis Matice Srpske. 211 (16). 1902.

[3] Karadžić. Belgrade: Štamparija Mate Jovanovnića. 1900. p. 26.

[4] Stanoje Stanojević, Dušan J. Popović (1937). "Sitni prilozi". Glasnik. 10: 213. Спомињемо, по дужности, раније још нагађање А. Гавриловића у чланку Историјска се- ћања у неким нар. песмама о Краље- вићу Марку (Глас СКАк. 1*\Ш1), по коме је: „Вуча џенерал Танусије (Та- нуш), родоначелник Дукађина, којисе зове још и Вуно и Вуко...

[5] Srpska akademija nauka i umetnosti (1900). Glas. 58–60: 134. Идући у мислима тим правцем, сусрећемо се с родоначелником Дукађина, познатим нам већ Тану- сијем, који се зове још и Вуно или Вуко1 и који је у Задрим.ьу био западни сусед Вукашннова Призрена. Овај Латинин ВукоCS1 maint: untitled periodical (link)